2. Географски положај, величина
територије и регионална подела
*Јужно Поморавље је регија (област) у јужној Србији. Према хијерархији
географских регија она представља субрегију мезорегије Јужна Србија
односно Планинско-котлинско-долинске макрорегије. Јужно Поморавље
може се посматрати у ширем и ужем смислу. У ширем смислу обухвата
читав слив Јужне Мораве (припада му и регија Косовско Поморавље односно
слив Биначке Мораве). Област у долини Јужне Мораве од Бујановца до
Сталаћа представља Јужно Поморавље у ужем смислу. Јужно Поморавље у
ширем смислу ограничено је на југу српско-македонском границом, на
истоку српско-бугарском границом, на североистоку регијом Балканска
Србија (линија Руј–Бабичка Гора–Селичевица–Лесковик–Буковик), на северу
регијама које припадају Западном Поморављу у ширем смислу и на западу
Ибарско-копаоничким крајем и Косовом са Малим Косовом.
3. Јужно Поморавље је планинско долинско котлинска макрорегија и мезорегија
јужне Србије. Родопска Србија обухвата јужне и југоисточне делове уже Србије.
Окосница овог дела Србије је моравска удолина која је изграђена на простору
родопске масе на западном рубу Карпатско-балканског руба. У ужем смислу то је
долинска регија у којој се налазе меридијански поређане котлине које су настале
комадањем родопске масе. Комадање родопске масе је почело у пиринејској фази
алпске орогенезе, наставља се током средњег и горњег миоцена, што је
омогућило трансгресији да захвати потолине северно и јужно од Грделичке
клисуре. У морфологији рељефа се издвајају и површи, различитих висина.
Површи су формирали сливови који су се формирали на дну моравске удолине
још прејезерске трансгресије и чији су се изворишни краци сучељавали у
Грделичкој клисури. Највише површи су флувијалног порекла. Серија површи
испод најниже је такође флувијалног порекла. Пратећи регресију језера ка северу
и југу реке су удубљивале своје долине. Композитна долина Јужне Мораве се
састоји од: Врањске котлине, Грделичке клисуре, Лесковачке котлине,
Печењевачког сужења, Брестовачке котлине, Корвинградског сужења, Нишке
котлине, Мезграјског сужења, Алексиначке котлине и Сталаћке клисуре.
4. Врањска котлина је уска (6 km) и издужена (30 km). Везу између Врањске и
Лесковачке котлине представља Грделичка клисура. Грделичка клисура дугачка је
30 km а усечена је у шкриљцима (гнајс Грделице). Она представља морфолошко
развође између Панонског и Егејског басена. Лесковачка котлина има пречник од
50 km и округлог је облика. Спуштена је у Грделичкој висоравни. Нишко-
алексиначка котлина представља двојно тектонско удубљење које је у неогену
било испуњено језером. На завршетку Јужног Поморавља налази се 20 km дуга
Сталаћка клисура. Она представља типску долину епигенију усечену у шкриљце
између Послоњских и Мојсињских планина. Надморска висина ове клисуре је
501 m. Она је реперни облик (геоморфолошки фосил) за морфохидрогенезу слива
(регије). Клисуре су издубиле и Јабланица и Ветерница (чија је уска долина
дубока до 350 m). Композитне долине имају Нишава, Топлица, Косаница.
Композитна долина Нишаве састоји се од Пиротске котлине, Сопотског теснаца,
Ђурђевпољске котлине, теснаца код Св. Оца, Белопаланачке котлине, Сићевачке
клисуре и Нишке котлине.
