Filmovi "Maratonci trče počasni krug" i "Balkanski špijun" bili su i ostali kultni u našoj kinematografiji. Mnoge replike iz ovih filmova ušle su u svakodnevni život. Nastali su pre 4 decenije, tačnije "Maratonci" jesu napunili 40 godina, dok "Balkanskom špijunu" nedostaju dve godine. Znamo kakva je bila recepcija ovih filmova, rađenih po dramama Dušana Kovačevića, nekad, a kako je to danas? Jesu li još uvek aktuelni? Šta je to što danas može da nas privuče?

2. KAD KOMIČNO POSTANE TRAGIČNO
• Ono što na sceni ili na platnu izgleda kao komedija, u stvarnom životu može biti
tragičnije od tragedije.
• Ova misao se nekako nameće kada, 40 godina posle premijere filmova “Maratonci
trče počasni krug” i “Balkanski špijun” (oba rađena po dramama Dušana
Kovačevića), pomislimo na njih.
• Kovačević je jedan od tih filmova (“Balkanski špijun”) i režirao, dok je reditelj
“Maratonaca” Slobodan Šijan. “Maratonci” su napunili 40 godina, dok će “Špijun” to
učiniti za dve godine.

3. KULTNI FILMOVI I REPLIKE
• I jedan i drugi film su svojevremeno punili bioskopske sale, bili veoma popularni, a
kasnije, svaki na svoj način, postali kultna ostvarenja domaće kinematografije.
• Sa duhovitim replikama koje su našle mesto u našoj svakodnevici.
• Šta je ono što danas može da nas privuče, nas koji smo ih gledali nekoliko puta i one
koji bi da to učine prvi put?

5. SATIRIČNA NOTA
• Kada su nastali, uglavnom su u široj javnosti bili tumačeni kao umetnički, dramski i
filmski refleks jugoslovenske krize, i ne samo krize, već i krupnih društvenih i
individualnih anomalija i izopačenosti u toj nekadašnjoj državi.
• Naravno, političke aluzije nisu mogle da se zanemare, oba filma u tom prvom sloju i
prvim emocionalnim, pa i racionalnim, reakcijama nose jasnu političku poruku i
oštru kritičko-satiričnu notu. To je bilo vidljivo.

6. MNOGO VIŠE OD POLITIČKIH ALUZIJA
• Opet, ne kao vid kritike koja bi ličila na pamflet, čega je bilo u delima koja su
pretendovala da budu umetnost u ono vreme, već kritike koja se uklapa u zanatske
zahteve dramske vrste i ima svoje umetničko ruho.
• No, kada bismo se zadržali samo na tome, filmovi svakako ne bi dugo trajali (a
činjenica je da traju) jer ono što je u tom, pre svega političkom, smislu tada bilo
aktuelno odavno to više nije. Ili nam se bar tako čini.

7. AUTOR NE TUMAČI SVOJE DELO
• Ne treba u tom smislu da nas zavaraju ni izjave i objašnjenja autora drame
“Maratonci trče počasni krug” , a koje imaju političku konotaciju, jer autor nije u
obavezi da tumači svoje delo i često ima pravo da nam ne otkrije sve karte, da nam
ponudi samo deo odgovora ili čak i da nas, ako smo površni, zavara.
• Veliki Hičkok je bio odličan primer za to.

9. MENTALITET SE NE MENJA SA POLITIČKIM
SISTEMOM
• Neki pronicljiviji tumači su u obe drame uočili nešto što bi, uslovno, moglo da se zove
“u dramu upakovana studija mentaliteta”.
• To bi moglo da objasni vek trajanja, jer mentalitet nije nešto što se menja sa
političkim sistemom.
• No, mentalitet je omeđen istorijskim i geografskim odrednicama, vezan je za
određeni prostor i, s tim u vezi, ono što je karakteristika tog prostora ne može biti
prijemčivo ljudima na drugim prostorima. A i jedan i drugi film dobili su nagrade na
međunarodnim festivalima, prostorno prilično udaljenim od nas.

10. NEŠTO UNIVERZALNIJE I TRAGIČNIJE
• Biće, dakle, da u oba filma postoji nešto što je univerzalnije od političke i kritike
mentaliteta, neka dimenzija koja se otvara nezavisno od prostora i protoka vremena.
• Nešto što je mnogo ozbiljnije i, da upotrebim i taj izraz u današnjem značenju te reči,
tragičnije od crnohumorne komedije i satire.

12. DALEKO SMO OD KRAJA ISTORIJE
• Ne možemo se oteti utisku da je svet u kome živimo prilično daleko od utopijskih
vizija prošlog veka o naučnom i tehnološkom napretku kao važnom uslovu za sreću,
o kraju istorije, o društvenim i političkim sistemima koji su, iako nesavršeni, najbolji
mogući do sada, o napretku civilizacije koja humanizuje ljudsko društvo i pojedince,
o materijalnom blagostanju i duhovnom blaženstvu, o društvenoj harmoniji, o
vrednostima koje napredak civilizacije donosi, najposle, ali što je veoma važno, o
RASPODELI DOBARA koja se stvaraju…
• O bogatstvu i moći i sprečavanju njihove zloupotrebe.

13. ODGOVOR JE – ALAN FORD
• Reklo bi se da bismo svim ovim pitanjima mogli da pristupimo sa velikom dozom
ironije, sarkazma i cinizma.
• Često u stilu nekad popularnog stripa koji se zvao, i još se zove, ali nije tako efektan,
Alan Ford.
• Mi smo ovde samo delić velikog sveta, ali nekad delić pokazuje anomalije celine. Jer
ako svet, bar onaj kome pripadamo, funkcioniše kao neka vrsta organizma, u kome,
kao u svakom organizmu, ne mora sve uvek da bude harmonično, onda je moguće da
anomalije i bolesti jednog delića ukazuju na krupniji problem, a to je da sa
organizmom nešto nije u redu.

15. GRANICA IZMEĐU “MIKRO” I “MAKRO”
• To drugim rečima znači da je veoma daleko od bilo kakvog ideala,, ne samo
uzvišenog, ako smrt čoveka postane profitabilan biznis i ako se, na konto te smrti,
gomilaju ogromna bogatstva. Na bilo na kojoj strani.
• Svet “Maratonaca” je mikrosvet, ali gde je granica kada to “mikro” postaje “makro”?
• Ne u značenju svodnika, mada i toga ima, već u smislu – kada malo postaje veliko?
Globalno.

17. STRAH
• Mehanizmi kontrole pojedinaca danas su svakako vrlo daleko od metoda Ilije
Čvorovića iz “Balkanskog špijuna”, ali je suština ista.
• Mali, uplašeni ljudi, čak I bez ikakve prinude, postaju “kontrolori” i uvereni su u
ispravnost svojih postupaka jer ih na to tera strah koji sam društveni mehanizam,
poput Pavlovljevih uslovnih refleksa, proizvodi.

19. I OPET STRAH
• Oni sebe ubeđuju da čine dobro delo, da su u pitanju viši interesi i opšte dobro, ali u
osnovi njihovih postupaka nalazi se samo STRAH.
• Neko bi rekao – e nije, u pitanju je pre svega lični interes. Odnosno verovanje da će
se on ostvariti.
• No, kad se dublje zagrebe, i taj lični interes motivisan je opet sveprisutnim strahom.
• Jer uvek postoji ono – možda nešto dobijem, a možda i ne, ali sam bar učinio što je
do mene i niko ništa ne može da mi prebaci, da me okrivi, da me…

20. ZA OPŠTE DOBRO
• Nije čak toliko ni važno da li su ti “kontrolori” profesionalni aparatčici Sistema ili
obični ljudi.
• Nije važno ni da li se to čini sofisticirano, kompjuterski, uz najsavremenija sredstva
ili je naprosto praćenje, potkazivanje, materijalna, zdravstvena ili bilo koja druga
šteta – efekat je isti.

22. ELIMINISATI RAZLIČITOST
• A to je da se pojedincima koji se razlikuju, koji se ne uklapaju u milje, koji odskaču,
koji po samoj logici nevidljivog društvenog mehanizma predstavljaju potencijalnu
opasnost, iako nikoga ne ugrožavaju pojedinačno – što je moguće više upropasti
život.
• Najposle, da se eliminišu.
• Njihova krivica je – kritičan odnos prema stvarnosti i traženje alternative.
• Najčešće ipak nuđenje logičnih odgovora za prevazilaženje anomalija.

23. MEHANIZAM NIJE LOGIČAN
• To nekom ne odgovara, ali još više od toga – ne odgovara uspostavljenom
mehanizmu.
• Jer mehanizam i nije stvoren da bude logičan.
• Neko bi ovde rekao – nego da nekima bude od koristi.

25. ODBRANITI SE OD MALOG ČOVEKA
• I gde je sad tu Ilija Čvorović?
• Možemo li da optužimo ovog jadnog, uplašenog, malog čoveka što čini veliku štetu?
• Možemo li da ga preobratimo?
• Da ga osvestimo, da mu ispravimo kičmu?
• Kako kaže ona pesma Šarla akrobate iz osamdesetih: “Mali čovek želi preko crte,
preko crte želi ali ne sme, njega guše propisane norme, mali čovek želi preko crte…”
• Možda možemo. Ali se pre toga treba odbraniti.

27. PREZENTACIJA: MILAN STANKOVIĆ