2. Стефан Немања
• Стефан Немања је рођен 1113. године, за време прогонства
његовог оца Завиде (у време грађанског рата 1106-1120) у
Рибници на Морачи, Зета, данас у Црној Гори.
• Родоначелник је владарске лозе Немањића, велики жупан
Рашке, чији је постао владар 1166.године.
• На државном сабору 1196. године, Стефан Немања се одрекао
престола у корист средњег сина Стефана Првовенчаног, коме је
дао Рашку на управу. Старијем сину Вукану оставља Зету,
Требиње, Топлицу и Метохију.
• Замонашио се у Студеници и примио име Симеон, као и његова
жена Ана (монахиња Анастасија). Преминуо је на Светој Гори
(1200.године), у манастиру Хиландар који је подигао са
најмлађим сином Растком, у монаштву названим Сава.
• Заједно са сином св. Савом оживео је запустели манастир
Хиландар на Светој Гори 1198.
3. СТЕФАН НЕМАЊА
Родоначелник
владарске лозе
Немањића био је:
а) Тихомир
б) Мирослав
в) Немања
г) Страцимир
Стефан Немања
постаје владар
Рашке:
а) око 1156. год.
б) око 1166. год.
в) око 1176. год.
Стефан Немања
се одрекао
престола у
корист:
а) сина Растка
б) сина Стефана
в) сина Вукана
4. Растко Немањић – Свети Сава
• Најмлађи син Стефана Немање, великог српског жупана, звао се Растко. Родио
се 1175.године и још шд детињатва је показивао да је посебан. Кад му је било
15 година, отац му додели Захумље, где би се учио управљању, а кад му је
било 17 година, родитељи су већ помишљали да га ожене.
• Међутим, Растко је побегао на Свету гору и замонашио се у руском манастиру
Светог Пантелејмона, где је добио име Сава. Касније је са својим оцем, који се
у међувремену замонашио и добио име Симеон, подигао манастир Хиландар,
први и једини српски манастир на Светој гори.
• У то време српска црква није била самостална, већ је била подређена
Охридској архиепископији и имала је само три епископије (Рашку, Липљанску
и Призренску) у којима су владике били Грци. Сава одлази у Никеју код
васељенског патријарха Манојла Сарантена и византијског цара Теодора
Ласкариса, тражећи аутокефалност (независност) српске цркве. Шестог
децембра 1219. године Рашка епископија постаје архиепископија, а Сава први
српски архиепископ. Сава је такође у Никеји тражио специјалан статус да
његови наследници не морају да долазе у Никеју за посвећење, већ да их
може изабрати рукоположи локални синод.
5. Свети Сава
Свети Сава је био син:
а) Стефана Немање
б) Стефана Првовенчаног
в) Стефана Милутина
Свети Сава се пре замонашења звао:
а) Никола
б) Растко
в) Илија
Свети Сава је издејствовао самосталност
српске цркве:
а) 1209. год.
б) 1219. год.
в) 1229. год.
6. Стефан Првовенчани
• Стефан бива први крунисани Немањић, због чега ће касније овај
владар бити упамћен по називу Првовенчани (првокрунисани
међу Немањићима).
• Стефан Немањић, назван Првовенчани, био је средњовековни
српски владар (велики жупан 1196 — 1217. и краљ 1217—1228)
који је Рашку подигао на статус краљевине, као и значајан
писац који је жанру биографије владара у српској књижевности
дао стил и узор. Његово најзначајније дело је „Житије Светог
Симеона“.
• Стефана је на престолу наследио најстарији син Стефан
Радослав. Стефан Првовенчани је подигао манастир Жичу,
• Имао је четири сина, међу њима будуће краљеве Радослава,
Владислава и Уроша I, затим Предислава, будућег српског
архиепископа Саву II и кћерку Комнину, док поједини извори
наводе да је имао још једну ћерку под именом Ренијера.
7. Радослав, Владислав и Урош I
• После пораза војске епирског цара Теодора I Анђела у Бугарској 1230. године од стране
бугарског цара Јована II Асена, Стефан Радослав губи подршку властеле која се окреће ка
његовом млађем брату Владиславу. 1234. године, Радослав бива збачен и на престо је
доведен Владислав. Као што је Радослав имао подршку Епира, Владислав се за подршку
окреће Бугарској, која у то време постаје најмоћнија држава на Балкану.
• Владислав се оженио Белославом, кћерком бугарског цара Јована II Асена. Ранији епирски
утицај је сада замењен бугарским. Свети Сава није био задовољан променом власти и одлази
на исток, где посећује и Свету Земљу. Са тог пута се Свети Сава није вратио, и умире у Трнову
1236. године. Владислав, нашавши се у нелагодном положају услед смрти стрица, одлази
тасту да га моли за Савино тело. Преговори нису ишли лако, али таст ипак излази у сусрет
Владиславу и дозвољава да се Савино тело врати у Србију. Владислав свечано сахрањује
свог стрица у својој задужбини Милешеви.
• За време његове владавине, десила се велика монголска (у тадашњим изворима Татарска)
најезда. Татари су опустошили и Србију 1241. прошавши кроз приморје и Косово. Нису се
задржавали и судећи по изворима доба, начинили су мању штету, али су у Бугарској изазвали
потпуну пометњу, која се додатно погоршала смрћу цара Ивана Асена II, јуна 1241. Када је
Бугарска постала татарски вазал, углед краља Владислава се смањио, и властела је опет
почела да негодује. Лишен је власти 1243. када га, уз подршку властеле,наслеђује полубрат
Урош I.
8. Стефан Првовенчани
Стефан Немањић
је добио назив
Првовенчани зато
што:
а) је то био обичај
б) jе први српски
владар који је
крунисан за краља
Стефана
Првовенчаног је
наследио:
а) син Урош I
б) син Владислав
в) син Радослав
Зашто је битан
Владислав:
а) зато што је
наследио
Радослава
б) пренео мошти
Св. Саве у манастир
Милешева
Манастир Жича
9. Урош I
• Сва три потомка Стефанова сменила су се на српском трону. И док су владавине прве двојице
биле сразмерно кратке, Урош је на власти остао више од тридесет година (1243—1276).
• Оно што је посебно занимљиво за ово раздобље српске историје јесте појава немачких рудара,
познатих под именом Саси. Они су стигли у Србију негде почетком четврте деценије тринаестог
столећа бежећи од Монгола, највероватније из Трансилваније која је била опустошена татарским
походом. Са собом су донели нове технике проналажења и прераде руда племенитих метала, пре
свега сребра, бакра и олова. Њихово знање и способност оживеле су производњу метала и широм
отворили врата медитеранског тржишта српској привреди. Саси су развили руднике у Брскову,
Трепчи, Руднику, Рогозни, Новом Брду и у другим рударским местима. Развој рударства у Србији
покренуо је читаво коло привредних и трговачких веза са приморјем и јужном Италијом.
• Ако би се то дуго време Урошеве владавине сагледало једним погледом, ма како то било и
сложено и опасно, онда би се могло закључити да је Урошево доба било доба напретка српске
државе и постављања темеља за још бржи развој.
• После неуспелог напада Стефана Уроша I на Угарску 1268. Драгутин је под притиском исте
именован за младог краља и ожењен ћерком угарског краља Стефана V Каталином. Када је
Стефан Урош I покушао да освоји Дубровник, Драгутин је уз помоћ Угарске и Дубровачке
републике скупио војску и збацио оца са власти 1276. године. Драгутин је, затим, поделио државу
на три дела: краљица Јелена Анжујска је владала областима Зете, Требиња, Плава и Поибарја,
Милутин, Драгутинов млађи брат, је владао јужним делом државе, а Драгутин већим северним
делом.
• Драгутин је ступио у антивизантијску коалицију са Карлом I Анжујским, краљем Сицилије.
• Сломио је ногу, док је јахао поред града Јелеча, а након тог догађаја дошло је до Дежевског
споразума: престо је предао брату Милутину који се обавезао да ће га после његове смрти
наследити Драгутинови потомци.
10. Краљ Урош Први
• Стефана Првовенчаног је наследио:
а) син Урош Први
б) син Владислав
в) син Радослав
• Урошев син Драгутин је на власт дошао:
а) насилим путем
б) мирним путем
11. Драгутин и Милутин
• Како је краљ Драгутин
изгубио престо?
а) насилним путем
б) повредом
в) мирним путем
• Ко је наследио престо
после краља Драгутина?
а) Урошица
б) Владислав
в) Милутин
• По чему је познат краљ
Милутин?
а) по подизању цркава
б) по ширењу територије
тадашње Србије
в) по женидбама
• Ко наслеђује престо
Србије после Милутина?
а) Стефан Урош III
б) краљ Душан
в) син краља Драгутина
12. Стефан Урош III Дечански
• Био је краљ Србије из породице Немањића, син краља Милутина
(1282—1321) и отац Душана Силног (краљ 1331—1346, цар 1346—
1355).
• Приликом једне побуне против свог оца краља Милутина, ухваћен је
и делимично ослепљен и послат у Цариград са породицом у
изгнанство.
• После изненадне смрти оца, враћа се у Србију, предлаже брату
Константину да поделе власт, али он није хтео. Тако су започеле борбе
за власт. Стефан побеђује, а Константина убија.
• Убрзо је крунисан за краља српских и поморских земаља
• Наставио је ширење Србије на рачун Византије и створио од ње
најмоћнију силу на Балканском полуострву.
• Постоје две верзије његове смрти: по једној је умро природном смрћу
у заточеништву код сина Душана, а по другој је убијен од руке свог
сина Душана, не зна се која је верзија тачна
• Подигао је манастир Високи Дечани, где је и сахрањен.
13. Стефан Урош III Дечански
• Чији је био син Стефан Дечански?
а) краља Драгутина
б) краља Уроша Првог
в) краља Милутина
• По чему је познат?
а) убио је оца због престола
б) ослепљен и протеран из земље
в) син му је био цар
• Која је задужбина овог краља?
а) манастир Хиландар
б) манастир Жича
в) манастир Високи Дечани
14. Стефан Душан IV
Силни
• Стефан Урош IV Душан Немањић, познат и као Душан Силни је био српски
средњовековни краљ (1331—1345) и први српски цар (1346—1355).
• Био је син краља Стефана Уроша III Дечанског и отац цара Стефана Уроша V, у народу
прозваног Нејаким, последњег владара из династије Немањића. Душан је био
најмоћнији владар 14. века и најмоћнији српски цар.
• Душан је са власти збацио свог оца Стефана Дечанског, након битке код Велбужда.
• Душан је значајно проширио границе српске државе према југу
• Стефан Душан се 1345. прогласио за цара Срба, Ромеја и Бугара, српску цркву је са
ранга архиепископије уздигао на ранг патријаршије, да би га први српски патријарх
Јоаникије 1346. крунисао.
• Познат је и по доношењу Душановог законика, најзначајнијег српског средњовековног
правног акта. Завршио је манастир Дечане, задужбину свога оца, а његова најзначајнија
задужбина био је Манастир Светих архангела код Призрена, где се налазио и његов
гроб. Без обзира на то, Стефан Душан је једини владар из династије Немањића који није
био проглашен за свеца после смрти.
• Опеван је у народним песмама, али га народ није нарочито волео.
• Његова круна се држи у Цетињском манастиру у Црној Гори.
15. Стефан Душан
Стефан Душан је
крунисан за цара:
а) 1345. год.
б) 1346. год.
в) 1347. год
Стефан Душан је
донео свој законик:
а) у Серу
б) у Расу
в) у Скопљу
Стефан Душан је
умро:
а) 1354. год.
б) 1355. год.
в) 1356. год.
Душанов син
Урош је имао
надимак:
а) слаби
б) мали
в) нејаки
16. Стефан Урош Пети
Нејаки
• Урош Нејаки, син је и наследник цара Душана. Владао је од 1355. до 1371.
• и Урош је морао да води битку за своја наследна права. Најозбиљнији противник му је био
Симеон Немањић, Душанов полубрат , уз подршку своје мајке Јелене, успео је да спасе своје
владалачко наслеђе. Убрзо српска се држава поделила на два царства, Урошево и Симеоново.
• . У већем делу који је обухватао све старе српске земље владао је Урош. Претпоставља се да је
умро 1371. године, после Маричке битке, као последњи српски цар.
• Он је последњи владар лозе Немањића.
• За време његове владавине, 1365. године, за савладара је крунисан краљ Вукашин
Мрњавчевић са очекивањем да ће његови потомци (Марко Мрњавчевић – познатији као
Краљевић Марко) наследити царски престо, јер Урош није имао потомака. Те године Вукашинов
брат Угљеша преузима од царице Јелене (Урошеве мајке) власт у Серу (данашња Грчка)
• У његово време слаби централна власт и обласни господари се осамостаљују. После смрти цара
Уроша српска држава престаје да постоји.
• Његове мошти се налазе у фрушкогорском манастиру Нови Јазак.
• Симеонова лоза држала се још неко време у Тесалији. Са царском титулом владао је јужним
областима некадашњег Српског царства - Тесалијом, Епиром и Албанијом. Умро је 1371. године.
• Симеонов син, "цар" Јован Урош, сматрао се више Палеологом него Немањићем и био је чиста
калуђерска природа. Одрекао се власти већ 1381. год. и примио монашки чин; потпуно
повучен, предан књизи и молитви, умро је као монах Јоасаф 1423. год.
• Задужбина светог Атанасија и Јоасафа Метеорита, последњег Немањића, сина Симеона
(Синише) деспота, а касније цара српске државе у Епиру и Тесалији.
17. Стефан Немања, родоначелник владарске
лозе Немањића, постаје владар Рашке
вероватно 1166. године.
Смрћу цара Уроша 1371.године угасила се
владавина лозе Немањића.
Владали су Србијом више од 2 века.
